Kosovska Mitrovica

Град је једна од најстаријих насеобина на Космету, које се први пут помиње у писаним документима још у средњем веку. Име Митровица највероватније потиче из 14. века, вероватно по цркви Светог Димитрија Солунског испод звечанског утврђења, коју је 1315. године српски краљ Милутин даровао својој задужбини - манастиру Бањској. По тој цркви насеље је добило име Митровица. Око цркве је било српско, а од 19. века турско гробље. Ту се сада уздиже споменик рударима устаницима, који су се 1941. године придружили народоноослободилачким бригадама у Србији.
И град и општина су претрпели велике штете које је изазвало НАТО бомбардовање. Ово подручје је било поље герилског деловања Ослободилачке војске Косова и пре бомбардовања.
Након НАТО агресије град је постао симбол етничких подела на Косову и Метохији. У јужном делу живи око 50.000 Албанаца. Већина од око 6.500 Рома је избегла у друге делове Србије. У северном делу града, око 10.000 косовских Срба је остало у својим домовима, али је тај број повећан након доласка српских избеглица из других крајева Косова и Метохије. На северној обали Ибра живи и око 2.000 Албанаца и 1.700 Муслимана словенског порекла, који живе у неколико градских махала. Скоро сви Срби који су живели у јужном делу града избегли су у северни део. Процењује се да је 2003. године у граду живело укупно 75.600 становника, док се становништво општине процењује на 105.000.
Косовска Митровица је постала жариште етничких сукоба између две заједнице. Мост на Ибру који повезује две стране града чувале су наоружане групе да би спречавале продоре са друге стране. Због тако напете ситуације у граду, трупе КФОР-а и УНМИК полиција су заузеле мост да би спречиле даље сукобе. Међутим, насиље и провокације су се наставиле са обе стране реке, тако да су међународне трупе и полицијски контролни пунктови постављени око појединих подручја, чак и испред појединих зграда.
Дана 17. марта, 2004, утапање једног албанског детета из села Чабра у Ибру, за које су оптужени српски младићи из села Зупче који су наводно нагнали псе на албанску децу, изазвало је велике етничке сукобе у граду, као и на ширем подручју Косова и Метохије. Демонстрације хиљада екстремиста албанске националности претвориле су се у нереде и оружани сукоб, попримајући облик варварског дивљања и погрома над неалбанским, пре свега српским становништвом, у коме је бар осам људи погинуло, а око 300 повређено, док је на десетине српских културних објеката укључујући и цркве и манастире широм Косова и Метохије опљачкано и спаљено. Ово крвопролиће је било највећи немир на Косову и Метохији после НАТО агресије. Истог датума, али 4 године касније, у близини зграде Општинског суда избили су сукоби између српског становништва и специјалних снага УНМИК полиције. Сукоби су испровоцирани хапшењем судија и службеника суда српске националности. И у овом целодневном инциденту било је на десетине повређених, а један украјински полицајац је изгубио живот. Ни годину дана касније, проблем судства у Косовској Митровици није решен. Зграду обезбеђују војници КФОР-а.